EU usvojila nove sankcije protiv Irana

Ministri inostranih poslova zemalja EU usvojili su u ponedeljak nove, strožije sankcije protiv Irana.

Na sastanku, na kojem se očekuje da će biti reči i o Srbiji posle mišljenja MSP o Kosovu, ministri 27-morice su usvojili sankcije protiv Irana među kojima su i mere protiv investicija u unosnu industriju nafte i gasa u Iranu.

Agencije su javile, pozivajući se na evropske diplomatske izvore, da nove sankcije EU protiv Irana sežu dalje od mera koje su usvojile UN u junu i slede dodatne sankcije koje su uvele SAD. Sankcije protiv Irana imaju za cilj da podstaknu Iran da se vrati pregovorima o svom nuklearnom programu, za koji više zemalja veruje da bi mogao da omogući Iranu da proizvede atomsku bombu.

Međutim, vlada u Teheranu za sada reaguje prkosno, osudom sankcija i pozivanjem na pravo svake zemlje da razvija svoj mirnodopski nuklearni program.

Iranska državna novinska agencija je prenela u ponedeljak izjavu šefa iranskog pregovaračkog tima u kontaktima sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju iz Beča, da je Iran spreman da se vrati pregovorima o pitanju atomskog goriva "bez ikakvih uslova".

Na meti EU industrija nafte i gasa u Iranu

Iran je glavna tema na dnevnom redu ministarskog sastanka u Briselu u ponedeljak je Iran.

Zvaničnici u Briselu su tokom ministarskog sastanka opisali nove sankcije kao "možda i najdalekosežniji paket" sankcija koji je Evropska unija ikada usvojila protiv neke zemlje.

Glavna meta ovih kaznenih mera je iranska industrija nafte i gasa - drugim rečima - kičma iranske ekonomije.

Na osnovu novih sankcija protiv Irana, zemljama EU je zabranjeno da u Iran izvoze opremu i tehnologiju za preradu nafte i proizvodnju prirodnog gasa. Zabranjene su i sve nove evropske investicije u najvažnijim oblastima iranske privrede.

Takođe, brodovi koji odlaze u Iran, biće podvrgnuti detaljnim pretresima ukoliko se posumnja da nose bilo kakav nedozvoljen teret.

Kako kazniti vlast a ne narod

Cilj ovih mera je da ubede Iran da odustane od svog programa obogaćivanja uranijuma.

Iran uporno tvrdi da obogaćeni uranijum koristi za proizvodnju energije, ali na Zapadu mnogi sumnjaju da Teheran zapravo želi da proizvede nuklearno oružje.

Irski ministar za Evropu, Dik Roš je, dolazeći na sastanak u Briselu u ponedeljak, izjavio da je važno da evropske sankcije budu usmerene tako da nanesu štetu iranskom rukovodstvu, a ne narodu.

"Nama je važno da sankcije ne povrede iranski narod, zato što verujemo da narod nije kriv za iranske teškoće. Ipak, uvereni smo da je sankcije moguće usmeriti tako da iranski režim postane svestan koliko je veliko nezadovoljstvo zbog njegovih postupaka" rekao je irski ministar Dik Roš.

Mere EU posle četvrtog kruga sankcija u UN

Prošlog meseca, i Ujednjene nacije su odobrile novi, četvrti krug sankcija protiv Teherana, zbog iranskog odbijanja da obustavi nuklearni program. Taj paket podrazumeva jaču finansijsku kontrolu poslovanja sa Iranom, kao i pooštravanje embarga na uvoz oružja.

Sjedinjene Države su, verujući da to nije dovoljno, samostalno usvojile još neke dodatne kaznene mere i rezultati su vrlo dobri - pema onome što je BBC-ju rekao američki podsekretar za terorizam i finansijske obaveštajne podatke, Stjuart Levi.

"Uočili smo dramatične posledice u privatnom sektoru širom sveta. Mnoge kompanije više ne žele da sklapaju poslove sa Iranom. Mnoge kompanije odbijaju da ulažu u iransku infrastrukturu i to je, ako bolje razmislite, jedan od najvažnijih faktora, jer ako Iran nije u stanju da privuče investitore, iranska privreda se onda dugoročno gledano nalazi u vrlo teškoj situaciji", kaže Stjuard Levi.

Švedski šef diplomatije, Karl Bilt, nije međutim uveren da samo sankcije mogu da reše problem iranskog nuklearnog programa.

"Amerikanci su otišli mnogo dalje od mera Ujedinjenih nacija, mada, sa druge strane, Amerikanci više nemaju mnogo toga za sankcionisanje pošto su američke sankcije protiv Irana na snazi još od 1979. godine - i to, uzgred budi rečeno, bez nekih rezultata. Sada i Evropska unija ide dalje od onoga što je usvojeno u Ujedinjenim nacijama. To će možda dati rezultate, možda i neće - to ćemo tek da vidimo. Ali još nisam upoznao nikoga ko misli da će problem Irana biti rešen samo sankcijama. Ukoliko ne budemo isticali i jačali i naš diplomatski pristup situaciji, postoji opasnost da se nađemo u slepoj ulici, a to je opasno", upozorio je Karl Bilt u Briselu u ponedeljak.

Iranski predsednik Mahmud Ahmedinežad je upozorio EU još pre nego što je EU usvojila nove sankcije protiv Irana - da će zažaliti, ukoliko zaista počne da presreće brodove koji putuju u Iran.

(BBC)